Kako je Dirigent uprkos Vojvodi upropastio Saturnalije

Pre nekih 20 godina, 5. oktobra 1997. godine, politički otac današnjeg Predsednika Republike Aleksandra Vučića, Vojislav Šešelj, pobedio je Zorana Lilića u drugom krugu predsedničkih izbora, osvojivši 1,7 miliona glasova. Vojislav Šešelj nije postao Predsednik Republike zato što na drugi izborni krug nije izašlo više od 50% birača. Malo ranije, 21. septembra 1997. godine, održani su parlamentarni izbori, prvi izbori na kojima sam ja imao pravo da glasam.
Da li kroz pomenute izbore kada je zamalo postao Predsednik Republike, kroz sada već blede slike stare četvrt veka iz tadašnje Ohridske ulice u Beogradu kada je ispraćao dobrovoljce SRS na ratište, upečatljivih govora dok je bio potpredsednik Vlade (1998 – 2000) i još mnogo ne tako lepih uspomena, Vojislav Šešelj je bio pojava koja je mene i politički i ljudski plašila i od koje sam ja iskreno zazirao. I koliko god to bilo tragično, on je jedan od ključnih političkih likova moje mladosti, ali i srpske istorije sa kraja XX i početka XXI veka.
Danas je taj isti Vojislav Šešelj ušao u rijaliti šou Zadruga da za novac izigrava klovna za račun u najmanju ruku neprilagođenog vlasnika televizije sa nacionalnom frekvencijom, Željka Mitrovića. Čovek koji je bio potpredsednik Vlade države koja je zaratila sa gotovo celim svetom, dozvoljava da se svrsta uz najgori talog koji posrnulo srpsko društvo može da iznedri, i da zajedno sa njima, za pare, zagnjuri u septičku jamu Pink TV.
U prvi mah ja sam se negde rastužio. Ipak, ovo je konačni odlazak u suton jedog od heroja, neka bude i anti-heroja, moje mladosti. A onda sam doživeo prosvetljenje! Da li je u stvari Željko Mitrović, čovek od koga bi se to moglo najmanje očekivati, danas (najverovatnije ne u potpunosti prisebno) počeo da podriva truli srpski politički sistem iznutra?! Da li to ja dopuštam da mi mladalačke uspomene zamute vidik. Da li je Šešelj nebitan, a treba obratiti pažnju na često zanemarivanog Željka?!
Nije Šešeljev ulazak u Zadrugu prvi slučaj javnog samoponižavanja srpskih prvaka. Ivica Dačić se proslavio svojim pevačkim ispadima u zemlji i u inostranstvu. Zar nije i Aleksandar Vučić na Pink TV sedeo u žiriju za najbolju nadu narodne muzike ili glumio DJ-a i igrao moderne plesove sa mladim igračicama. Jeste i to sve sa Ivicom. I ne tako davno.
U starom Rimu postojao je praznik Saturnalija tokom koga su robovi, za vreme jedne decembarske nedelje, dobijali privid slobode i na neki način menjali uloge sa svojim gospodarima. U opštoj karnevalskoj atmosferi, uživali bi u dobroj hrani koju bi im posluživali njihovi gospodari, a imali su i pravo da ih bez kazne oštro kritikuju i da se prema njima odnose bez dužnog poštovanja. Međutim, ovo je bio samo privid, jer se rimska društvena hijerarhija nikada nije stvarno menjala. Posle Satrunalija robovi bi nastavili da budu ništa drugo do oruđa koja govore, stvari sa kojima su gospodari mogli da rade šta god žele.
U Srbiji je Pink kultura uvela praznik stalnih Saturnalija, doduše bez elementa gozbe. Srbima se nudi orgijastička slika stvarnosti, u kojoj njihovi prvaci moraju povremeno da se valjaju u blatu sa najgorim ološem. Ovo valjanje u blatu treba da očajnim biračima (jer ponovimo gozbe nema) pruži utehu i malo prizemne radosti. Da gladni ste, da nemate čemu da se nadate, da rođena deca vas ne poštuju, da potpuno ste obespravljeni, da bedni ste ali vidi – Šešelj mora da sluša Anđelu Vešticu. Vidi, Dačić pijan ne može da govori, al hoće da peva. Kako je samo smešan. Vidi ga Vučić – prvo ide razgovor nekih poluprostitutki iz Parova, a zatim njegov intervju. A intervjuiše ga Marić koji je tog istog dana intervjuisao jurodivog Miroljuba Ideš pod mač Petrovića.
Međutim, ono što se danas desilo je veoma upečatljivo. Po prvi put je jedan od gospodara izašao pred nezadovoljne građane (a građani su uvek negde nezadovoljni) i otvoreno im se podsmevao. Oni su majmuni kojima se dele banane i kojima moćni dominus, okružen snažnim momcima, diriguje. Željko Mitrović nije mogao jasnije da pokaže da misli da su okupljeni stoka i to stoka sa kojom on ima pravo da se podsmeva baš zato što su stoka. Stoka koja mora da bude kažnjena ako se pobuni. On nije mogao jasnije da pokaže da ne, nismo jednaki, nismo ni blizu. Veze jedni sa drugima nemamo. A trebalo je slušati šta je Željko Mitrović govorio dok je frenetično dirigovao. Jer mislim da je bio iskren. Parafraziram: liberalna ekonomija i kapitalizam su spas Srbije; ovo je moje i dok sam ja gazda biće onako kako ja kažem. Ne samo da ste stoka, već je to što ste stoka dobro i to treba da prihvatite. Prestanite da se zavaravate, pa marš kući da gledate Zadrugu, biće Šešelj, pa ćete da se radujete.
Željko Mitrović je srpskoj sirotinji nedvosmisleno stavio do znanja gde njeni gospodari misle da joj je mesto. Drugim rečima, Željko Mitrović je prvi prekršio pravila srpskih Saturnalija. I hvala mu na tome, jer je na ovaj način, ubeđen sam, značajno doprineo sazrevanju srpskog društva.