Archives

Da li bih se ja družio sa Aleksandrom Vučićem? Sa Vulinom? Nebojšom Stefanovićem, Milanom Krkobabićem, Ivicom Dačićem, Majom Gojković ili Martinovićem? Ne. Da li mi je iko od njih simpatičan kao pojava. Ne. Da li osećam potrebu da ih vređam

Опет на протесте. Опет. Мада до сада од 1996. године углавном нисам изостајао са онога што би се могло описати као грађански протести ови ми се чине посебни, како по свом садржају, тако и по начину на који их оспоравају.

Plašim se da će moj san u noći 02. na 03. april da bude nemiran. Verujem da dosta nas misli isto. Zato ovaj sastav pišem za buduću opomenu samom sebi. Ako nekom još pomogne radujem se. Zamislimo da Aleksandar Vučić

Хвала Богу Бели Прелетачевић није мој кандидат на предстојећим председничким изборима у Србији. Захвалност Богу (у кога додуше не верујем) не указујем зато што мислим да је Бели лош кандидат или зато што се плашим да је он Тројански коњ

Средином маја месеца 1945. године окончана су већа борбена дејства на подручју наше земље. Завршиле су се 4 године кошмара у којима је на најужаснији начин страдало више од 10% нашег укупног становништва, у којима је привредна основа земље разорена,

Pre gotovo 7 godina u Beogradu se najavljivala Parada ponosa.  U to vreme meni je bilo potpuno svejedno da li će Parada ponosa da se održi, odnosno na taj događaj sam gledao kao na nešto potpuno nebitno i sporedno.   Međutim,

Posle dugog i ničim zasluženog odmora skupilo se mnogo utisaka i čovek nekako ne zna odakle da počne.  Ja ću da ipak pokušam da izvučem pouku iz nekoliko naizgled nepovezanih stvari: odnos srpske javnosti i države prema medaljama osvojenim na

Морам да признам да је страх прво што сам осетио поводом последњих политичких дешавања у Србији и у свету.  Увек ме изненади недостатак људскости и поштења, као и храброст да се исти јавно и нескривено покаже.  Међутим, ја овде нећу

Svakako vam nisu promakla tri događaja iz prethodne dve nedelje.  Prvo smrt nesrećnog prodavca lubenica posle svađe sa komunalnim policajcima, onda postavljanje Muamera Zukorlića na čelo skupštinskog Odbora za obrazovanje, a na samom kraju psihodelični dan otvorenih vrata kod Aleksandra

Juče (ili prekjuče) sam posmatrao pet veoma različitih grupa ljudi. Kada sam dolazio na protest prvo sam primetio omanju kolonu onih koji su protestvovali protiv potapanja Valjevske Gračanice.  Ja u Boga ne verujem, pa su mi ovi ljudi dosta strani,